Међу металним материјалима, постоји репутација која је скоро искључива за титанијум - „биокомпатибилан метал“. Звучи веома софистицирано, али истина је сасвим јасна: може да коегзистира са људским телом дуго времена на пријатељски начин, без одбацивања, без штете, без корозије, па чак и може да "живи у миру" са костима и ткивима. За људско тело: није-токсичан, није-иритирајући, нема ризик од рака, не изазива{5} тренутно доступни биокомпатибилни метални материјали.
Титанијум спонтано формира густ, стабилан оксидни слој након излагања ваздуху. Овај слој пружа изузетну отпорност на корозију и растварање у физиолошким срединама-као што су телесне течности и крв-и спречава ослобађање токсичних јона тешких метала.
Људске кости имају одређену еластичност и тврдоћу. Титан, с друге стране, има модул еластичности који је ближи оном код људског коштаног ткива и не изазива значајну „заштиту од стреса“ као што то чине неки тврди метали.
Након имплантације у тело:
Неће наметнути превелико оптерећење костима.
Смањује осећај страних материја и нелагодност.
Погодно је за везивање, раст и зарастање коштаних ћелија.
Може се рећи да тело има изузетно високу "стопу прихватања" за то.
ИИИ. Довољно „поуздан“:-дуготрајна имплантација је такође стабилна
Од зубних имплантата, ортопедских шрафова, уређаја за унутрашњу фиксацију прелома, до срчаних стентова, минимално инвазивних хируршких инструмената, вештачких зглобова... Велики број врхунских-медицинских уређаја уграђених у људско тело даје предност употреби титанијума и легура титанијума.
Разлог је прилично једноставан:
Дуготрајно-, не рђа и не деградира у телу
Не изазива запаљење или реакције одбацивања
Механичка својства су стабилна, пружајући поуздану подршку
резиме:
Разлог да га назовемо "биогени метал" лежи у три кључне тачке:
1. Хемијски стабилан и не-корозиван
2. Биокомпатибилан и не{1}}токсичан
3. Механичка својства су погодна за људско тело
То није само врста метала; него је безбедан материјал који се заиста може „интегрисати у људско тело“.